Majka UBILA TROJE DECE, pa SKOČILA SA PROZORA I OSTALA INVALID! Otkriveni ŠOKANTNI DETALJI, ovo se KRILO IZA SVEGA?

Suđenje Lindzi Klensi (36), majci iz američke savezne države Masačusets optuženoj da je u januaru 2023. ubila svoje troje dece, ponovo je otvorilo pitanje postporođajne depresije i psihoze, ali i načina na koji zdravstveni sistem prepoznaje i leči ozbiljne mentalne poremećaje nakon porođaja.

Klensi, nekadašnja medicinska sestra na odeljenju za porođaje, optužena je po tri tačke za ubistvo prvog stepena. Tužilaštvo tvrdi da je svesno i planski ubila petogodišnju Koru, trogodišnjeg Dosona i osmomesečnog Kalana, dok njeni advokati ne osporavaju da je usmrtila decu, ali tvrde da zbog teškog psihičkog stanja nije bila krivično odgovorna.

Odbrana navodi da je Klensi patila od bipolarnog poremećaja i postporođajne psihoze i da je verovala da čuje glas koji joj naređuje da ubije decu, a potom i sebe. Forenzički psihijatar joj je, prema navodima iznetim tokom procesa, nakon zločina dijagnostikovao ta stanja.

Slučaj, koji je izazvao ogromnu pažnju američke javnosti, dodatno je dobio na značaju zbog svedočenja lekara i drugih zdravstvenih radnika koji su Klensi lečili u mesecima pre ubistava. Tokom suđenja izneti su podaci o njenim problemima sa spavanjem, depresivnim simptomima, suicidalnim mislima i čestim promenama terapije.

Kako prenosi britanski „Dejli mejl“, Klensi je u mesecima pre smrti dece pokušavala da dobije pomoć zbog pogoršanja psihičkog stanja, dok njena odbrana sada nastoji da dokaže da zdravstveni sistem nije adekvatno odgovorio na simptome koje je prijavljivala.

Poruke lekarima pre zločina

Manje od dva meseca pre ubistava, Klensi je jednoj od osoba uključenih u njeno lečenje napisala da ima „nametljive misli koje nikada ranije nije imala“, da se oseća potpuno beznadežno i da strahuje da bi mogla da postane zavisna od pojedinih lekova.

Rebeka Džolota, psihijatrijska medicinska sestra u programu za perinatalno bihejvioralno zdravlje ustanove Saut Šor helt, svedočila je da je sa Klensi tokom novembra i decembra 2022. redovno razmenjivala poruke preko portala za pacijente.

Njihova komunikacija odnosila se na nesanicu, simptome depresije i pokušaje da pronađu odgovarajuću kombinaciju lekova. Klensi je u više navrata navodila da nije uzela punu propisanu dozu ili da želi da smanji dozu ili promeni terapiju zbog neželjenih efekata.

Posebno je bila zabrinuta zbog lorazepama, leka koji se koristi, između ostalog, kod anksioznih poremećaja. U jednoj decembarskoj poruci navela je i da joj ne odgovara antidepresiv Remeron, odnosno mirtazapin, i da je nakon njegovog uzimanja počela da ima veoma uznemirujuće nametljive misli.

Džolota je na sudu rekla da je Klensi pokušala da objasni da takve misli mogu da se jave kod postporođajne depresije i anksioznosti. Navela je i da joj je predlagala različite terapijske mogućnosti, uključujući lekove, bihejvioralnu terapiju, grupe podrške i meditaciju.

Istovremeno, prema njenom svedočenju, Klensi tokom njihovih susreta nije govorila da ima plan da povredi sebe ili decu i nije pokazivala znake psihoze ili manije. Ipak, prijavljivala je suicidalne misli.

Sredinom decembra stanje se, prema svedočenju, dodatno pogoršalo. Tokom razgovora sa Klensi i njenim tadašnjim suprugom Patrikom, Džolota je saznala da je Lindzi imala svoj „najgori dan“ i uporne nametljive misli o samoubistvu. Predložila joj je intenzivniji nivo lečenja.

Klensi je potom bila uključena u postporođajni program bolnice u Rod Ajlendu, ali je ubrzo otpuštena. Kasnije se, uoči Nove godine, dobrovoljno prijavila i u psihijatrijsku ustanovu Meklejn.

Trinaest psihijatrijskih lekova

Tokom suđenja navedeno je da je Klensi u mesecima koji su prethodili smrti dece bilo propisano 13 različitih psihijatrijskih lekova.

Njeni advokati pokušavaju da pokažu i da između različitih stručnjaka koji su je lečili nije bilo dovoljno komunikacije. Džolota je tokom unakrsnog ispitivanja priznala da nije razgovarala sa psihijatrom Dženifer Tafts, niti je imala uvid u njenu medicinsku dokumentaciju.

Tafts je Klensi počela da leči u septembru 2022. i tokom gotovo pet meseci imala je sa njom 14 konsultacija. Poslednja je održana dan pre ubistava. Svi razgovori bili su virtuelni i psihijatar se sa Klensi nikada nije srela uživo.

Džolota takođe nije razgovarala sa osobljem bolnice u Rod Ajlendu niti je imala pristup dokumentaciji bolnice Meklejn, iako je Klensi tamo bila primljena na psihijatrijsko lečenje.

Troje psihijatara koji su Klensi pregledali u mesecima pre smrti dece svedočili su o tome zbog čega u tom trenutku nisu zaključili da pati od postporođajne psihoze.

Doktorka Alija Gudhart rekla je da ju je smatrala pacijentkinjom sa niskim rizikom. Klensi joj je govorila o nesanici, emocionalnoj otupelosti i suicidalnim mislima, ali nije navodila konkretan plan da sebi oduzme život.

Tafts je, prema svedočenju, takođe smatrala da Klensi ne pokazuje znake manije. Savetovala joj je da prestane da uzima antidepresiv Zoloft i preporučila joj je, između ostalog, riblje ulje, dok je lorazepam trebalo da koristi u slučajevima teške anksioznosti.

Tužilaštvo tvrdi da je sve bilo isplanirano

Tužilaštvo, međutim, pokušava da dokaže da psihički problemi ne oslobađaju Klensi krivične odgovornosti i da je ubistva počinila namerno.

Prema njihovoj verziji događaja, ona je 24. januara 2023. osmislila način da supruga udalji iz kuće, nakon čega je decu zadavila trakama za vežbanje.

Njen tadašnji suprug Patrik Klensi vratio se kući nakon što je otišao po hranu i zatekao suprugu teško povređenu nakon pokušaja samoubistva. Ona je skočila sa prozora drugog sprata, a posledice povreda ostavile su je paralizovanom i danas koristi invalidska kolica.

Patrik je potom u podrumu pronašao decu. Na sudu je opisao kako je najpre video petogodišnju Koru, a zatim osmomesečnog Kalana i trogodišnjeg Dosona.

Rekao je i da mu je supruga približno nedelju dana kasnije kazala da je čula muški glas koji joj je govorio da ubije decu.

Tužiteljka Šanan Bakingem upozorila je porotu da proces ne treba pretvarati u širu raspravu o mentalnom zdravlju žena i načinu na koji ih zdravstveni sistem leči. Tužilaštvo pokušava da dokaže da je Klensi donela proračunatu odluku da ubije decu.

Odbrana, sa druge strane, tvrdi da je u trenutku zločina izgubila dodir sa stvarnošću i da zbog mentalne bolesti ne može da bude smatrana krivično odgovornom.

Klensi i njen bivši suprug pokrenuli su i postupak protiv pojedinih zdravstvenih radnika koji su učestvovali u njenom lečenju, optužujući ih za nesavesno lečenje i nemar.

Suđenje je tokom svedočenja sudskog medicinskog veštaka bilo prekidano dok je Klensi plakala zbog prikazivanja dokaza o povredama dece. Sudija Vilijam Salivan upozorio je porotnike da odluku moraju da donesu na osnovu dokaza, a ne emocija.

Istražitelj državne policije svedočio je da nije pronađen dokaz da je Klensi pre zločina zlostavljala svoju decu. Članovi porodice, prijatelji i zaposleni u školi opisivali su je kao brižnu i posvećenu majku.

Ukoliko bude proglašena krivom za ubistvo prvog stepena, Klensi preti doživotna kazna zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Suđenje je istovremeno pokrenulo širu raspravu o prepoznavanju ozbiljnih psihičkih poremećaja posle porođaja. Stručnjaci koji su govorili o slučaju ukazuju na nedostatke u sistemu brige o mentalnom zdravlju majki, dok će porota morati da odgovori na znatno uže pitanje – da li je Klensi u trenutku kada je ubila decu bila krivično odgovorna za svoje postupke.

Bonus video:

(Espreso/ NIN/ Prenela: T.M.)